U ovom blogu delim sa vama citate iz knjige „Seme sreće“ koji su izvedeni iz učenja i predavanja Omrama Mikhaela Aivanhova. Ovoj knjizi se često vraćam jer sadrži moćne poruke i smernice za vodjenje života sa svrhom. Nadam se da će vam koristiti, a neka njegova dela su prevedena i na srpski i možete ih pronaći u našim knjižarama.
Svuda pokupimo neko zrnce istine koje nas vodi dalje… Naša porodica, društveni i profesionalni život je nekako uvek osnova iz koje izvlačimo pouke, smernice i životna usmerenja.
Međutim, čitajući Omramove knjige, naišla sam i na malo drugačija razmišljanja u odnosu na ona tradicionalna, naučena. Prija mi da izazovem svoj um i sa zadovoljstvom ovakve misli duboko preispitujem u sebi:
U stvarnosti, ni lični uspeh ni materijalna imovina nikada ne mogu da otkriju smisao života čoveku, upravo zato što značenje nije materijalno.
Ono se može naći samo na mnogo višem nivou, na najsuptilnijim planovima postojanja.
Ovde, na fizičkom planu, možemo naći samo forme. Forme mogu naravno biti ispunjene sadržajem, sadržajem koji dolazi od osećanja i senzacija rođenih iz velike ljubavi prema objektu, biću ili aktivnosti.
Ali osećanja su prolazna, i pre ili kasnije, ona nestaju i ostavljaju nas da patimo od praznine koja ostaje unutra.
Zato moramo uvek da tražimo nešto što je izvan „sadržaja.“ Moramo da tražimo smisao. Kada ste pronašli smisao, našli ste ispunjenje.
Ovaj primer će vam možda pomoći da bolje razumete ono što pokušavam da objasnim.
Juče ste jeli veoma dobar obrok, ali taj obrok je bio za juče a već danas morate ponovo da jedete. Sećanje na jučerašnji obrok ne može da zadovolji današnju glad.
Ali ako dok čitate knjigu, gledate sliku ili slušate neku muziku, na primer, iznenada osetite da ste otkrili istinu koja transformiše vašu viziju stvarnosti, to otkriće će i dalje biti s vama sutra i prekosutra.
To je zato što je ta knjiga, slika ili komad muzike medij kroz koji se vaš duh diže na viši nivo i opaža značenje. I to značenje je večni element koji ulazi u vaše biće i nikada vas više ne napušta.
Omram nekako uvek podseća da razlog zbog kog ne prolanazimo smisao i svrhu našeg postojanja u našem okruženju je zato što je tražimo na pogrešnom mestu.
Ali kako se izdići kada nam je uvek rečeno da gledamo dole ili ispred sebe, nikako u vis jer ćemo pasti na nos?
U njegovim knjigama pronalazim dosta mudrosti. Kaže da su trenuci božanske lepote svuda oko nas, u malim stvarima, poput molitve, meditacije, dobre knjige ili kada slušamo muziku, gledamo prelepe pejzaže.
U tim momentima skoro niko ne može da doživi osećaj nepripadanja i praznine ili depresije i potrebe za samoubistvom. Ti trenuci mogu da transformišu celo naše biće i njih treba da negujemo svaki dan i zahvaljujemo nebu na prilici da ih iskusimo.
Smisao života nije nešto što čovek može emocionalno ili mentalno da zamisli. Ne može čovek da odluči šta će biti značenje njegovog života.
Otkriće smisla života je nagrada, nagrada za strpljiv, uporan rad unutrašnje transformacije.
Oni koji provode vreme oplakujući i uzdišući jer nikada nemaju dovoljno novca, jer su njihove nade za uspeh pale u vodu, jer su ih drugi napustili ili izdali, jednostavno pokazuju da nikada nisu otkrili pravi smisao života.
Ako svrhu života pronalaze u novcu, uspehu, posedovanju muškarca ili žene, onda, naravno, nikada im neće manjkati prilika za razočarenje i nesreću.
Pronaći smisao života znači postići stanje tako uzvišene svesti da obuhvata ceo svemir, a sve manje, sitne pojedinosti života tada gube svoj uticaj na nas i nestaju.
Sa znanjem i iskustvom koje sada imam sa svojih 33 godine (nedovoljno dubokim i značajnim za ovakve mudrosti), moram da priznam da ovo ne deluje kao dostižno za jednog običnog čoveka. Međutim, život me je dosta puta demantovao kada sam pomislila da je nešto nemoguće.
Da li sam kao klinka koja se igrala sa društvom na trgu Bitef teatra mogla da sanjam da ću imati ovakav život? Naprotiv, nisam ni pomišljala na tako nešto. Mada se sećam da sam imala neki mir u sebi i ubeđenje da je sve dobro baš tako kako jeste.
Jedan deo mene se buni na pomisao da ne treba da tražimo svrhu života u poslu, deci, porodici, putovanjima. Ja toliko uživam u svim tim svojim ulogama!
Omram opet napominje da traženje sreće i svrhe van sebe je vrlo čest razlog nesuglasica medju parovima, ali i samim gradjanima. Uvek je neko kriv za naše nezadovoljstvo, dal to bila deca, muž ili žena, šef, komšija.
Zamišljam samo koliko je uzvišen taj osećaj kada naša svest obuhvata ceo svemir i kada ne pridajemo važnost sitnicama… a učitelj Omram kaže da je to u stvari svrha svih nas. Da dostignemo to stanje.
Ovaj tekst sam poželela da napišem jer me pokreće na duboka razmišljanja. Volim ovakve izazove. Moguće je da je sve ovo dosta filozofski za nekoga, ne mogu da tvrdim da će na svakog uticati Omramovo učenje kao na mene. Sa zadovoljstvom delim sa vama a vi ako pronađete neku korist u ovome, u tom veća sreća za sve nas.
Puno vas sve pozdravljam i radujem se da pročitam vaše misli i utiske.
S puno ljubavi,
Jelena
13 komentara
Draga Jelena, raduje me sto ponovo pišeš i na blogu. Dopao mi se post iako jeste dosta filozofski. Meni je u sjecanju ostala (mislim da je Dučićeva) izreka:“Ko smisao života nije tražio taj nije ni živio, a ko je tražio nikada nije bio dovoljno srećan.“ Svi smo u potrazi za smislom čini mi se iznova i iznova kako i sami rastemo i mijenjamo se, a opet, ne treba se ni samo time baviti. Život prije svega treba živjeti, upijati svim čulima, raditi, griješiti, iskusiti sve ono za čim naše srce žudi, ali uvijek sa mirom u sebi. Mir je nešto najvrednije što možemo imati… Eto, podijelih i svoja razmisljanja. Veliki pozdrav za tebe!
Jelena, stalno je super što ovakve tekstove delisi sa nama. To me podstiče na razmišljanje. Zaista šta je to svrha život, nekada sam sebi često postavljala to pitanje, ali više ne. Sve to nekako dolazi sa godinama (47) i ličnim iskustvom. Koliko si zadovoljan sobom i svojim životom i životnim putem. Svi mi gradimo svoje živote na svoj način. I lepota svega ovoga je što smo svi različiti. Umetnost življenja i uživanja je zaista u malim stvarima.
Da još jednom hvala ti, sto stvarno radiš prave stvari za decu, prvenstveno ti i tvoja porodica pa i za nas odrasle. I ne osvrći se na sve one zle priče i komentare po koje kakvim nazovimo novinama. Mi koji te pratimo i slušamo mi to i razumemo. Imaš moju punu podršku za sve što radiš i ti i tvoj suprug „nasNole“. ?
mislim da smo svi sretni sto nam opet dolaze mailovi za tvoj novi blog.tema sa mnom rezonira pa cu kupiti knjige.hvala za sve sto radis,veliki si uzor.
Potpuno se slazem da nekad zvuci jako nedostizno…ali to je mozda zato sto i kada imamo odredjeni cilj, mi cesto ka njemu jurcamo kao muve bez glave. A taj osecaj ispunjenosti koji dolazi nakon ispunjenja cilja traje mnooogo krace nego sto je put ka cilju trajao. I onda opet krecemo ka necemu novom, zapadajuci u novu rutinu i stare obrazce, zaboravljajuci da treba da uzivamo u putu. A opet i „uzivanje u samom putu“ je mnogo lakse reci nego primeniti u praksi…
Dakle, treba dosta raditi na budjenju i ODRZAVANJU svesnosti.
Ja se jos uvek veoma tesko koncentrusem pri citanju knjiga jer sam vrli tesko dozivela ovu svetsku posast koja nas je snasla, posebno jer sam u toj starijoj, kriticnoj, grupi.
Posto mislim da sam se u ovom kratkom periodu veoma izmenila, to sada pokusavam da izgradim neki nov smisao zivota jer mi se stari urusio i to me zbunjuje, a pokusavam i da se oslobodim lebdece strepnje koja mi je usla u svaki delic zivota.
Nadam se da ce mi i ovaj tekst koji si postavila (hvala ti, Jelena, na tome) pomoci da prihvatim i shvatim znacaj neke vece i sveobuhvatne celine, i da cu ponovo imati u sebi ono tiho zadovoljstvo sobom i svojim zivotom koji sam nekada imala…. nadam se da cu uspeti u tome.
Pozdrav,
Slavica
Cao Jelena, sigurna sam da je bas tako, ali ne umem da primenim…iskreno, kao da mi treba neko ko ce mi pokazati kako….sve sto procitam i slazem se sa tim, jednostavno ne umem da primenim, odakle da pocnem i kako….to mi traje dok ne zaboravim sta sam procitala i nastavim dalje po starom…a tako bi volela da umem…
Naleteo sam na vaš sajt imam 83 godine
Mislim da je smisao života u deci. I da ste vi to već pronašli, i da će te uskoro shvatiti tu činjenicu
I jedna primedba
Ne kaže se svojih 33 godine
Već svoje 33
Karakteristična greška za ljude obrazovane u inostranstvu
Nije strašno
Pozdrav deda
Hmmm, u potrazi za svrhom života. Moćnija tema ne postoji. Mislim da nam je Ekart Tol najbolje sve sažvakao u njegovih nekoliko knjiga na najbolji mogući način, mada i Ošo na malo opširniji i drugačiji način, ali Suština je jedna, Istina je jedna, Svrha je jedna – SPOZNATI SVOJE VIŠE JA, SVOJU DUŠU, SVOJU BESMRTNOST, SVOJU VEČNU PRIRODU. Jer kako reče Njegoš: „Ko dovijeka živi imao se rašta i roditi“. Tek sad shvatam dubinu ovih riječi, i šta nam je htio poručiti: „Ko je SPOZNAO SVOJU VJEČNU PRIRODU, imao se rašta i roditi“ ili što reče Isus: „Ako se ne poznate, živite u siromaštvu, i vi ste siromaštvo“ Dakle, SAMOSPOZNAJA, SAMOSPOZNAJA, SAMOSPOZNAJA. Mi nemamo dušu, mi JESMO DUŠA a imamo tijelo. Ljudi uzmite od Ekart Tola i Oša sve knjige na koje naiđete, i „nemojte stajati dok ne nadjete“ kako reče Isus, a „Našavši, začudićete se; začudjeni, vladaćete. I vladajući, počinućete.“ – Isus
A JELENI HVALA ŠTO POKREĆE OVAKVE TEME.
Hvala na tekstu!
Istina je da umemo da zivimo u proslosti, pokusavajuci da secanjem izazovemo ponovo iste nadrazaje ili osecaje, sto je nemoguce, a onda nam sadasnjost promice pred ocima. To je neka vrsta tamnice izmedju proslosti i buducnosti. Pr:kao kad bi sampion u necemu mislio o momentima pobede u proslosti, a prestane da zivi i bori se za naredne trofeje-onda ih nece vise ni imati. Treba znati raskrstiti sa proslosti(blizom i daljom) na „prijateljski nacin“ a opet ne biti opesivan za buducnoscu. To je svakodnevna okupacija svakog ko je to osvestio. I onda se smisao nadje u trenutku u kom si, a ne u kom da bi dà si. Zelim svakom to u zivotu, da ne bi bilo da su ziveli, a kao da nisu.
Moram da dodam jos i ovo, da je „so“ ovom mom komentaru i Vasem tekstu Jelena, svesnost i borba za vecnoscu. Da prolazni tezimo da postanemo deo neprolaznog, pravo u Bozije skute.
Pozdrav Vama i vasoj porodici
„Univerzum nije ‘Mesto’ … Univerzum je ‘Stanje’: stanje (naše) Svesti !“
Ultimativna istina jeste da ceo Univerzum je ‘u’ nama, odnosno ‘mi’ jesmo Univerzum. On nas Sobom prožima (i mi njega). Stoga svrha/suština našeg bića, našeg života, je ujedno i svrha samog, celokupnog, Univerzuma i jeste energija/svest/stanje koje sve prožima, a koja jeste – LJUBAV … večna i beskonačna LJUBAV.
Draga Jelena, svetla i predivna, blagoslovljena, Dušo. Ne želim ovde ništa da dužim, jedino imam da ispunim ‘zadatak’ koji sam dobio da tebi i mom/našem dragom Noletu skromno ukažem na postojanje još jedne divne svetlosne Duše (ako do sad niste znali za nju tj. njega) a koji je veličanstveni, živući, predstavnik loze drevnih mudraca u ovom ‘savremenom’ dobu. Prostom rečju jedan neopisivi Genijalac Duha (baš kao što je to i naš dragi Nole na svoj specifičan način, a čiji se pupoljak svakim danom i svakim dahom, i svakim gestom, sve više i više i neumitno – predivno Rascvetava!
Molim te, nemoj ovo ignorisati, odvoj barem malo vremena od svog zgusnutog rasporeda majke, i brižne supruge, i poslovnih obaveza, i pogledaj par ovih videa o ovom predivnom božanskom Učitelju (u slučaju da do sad još niste čuli za njega)… a posle možemo pričati više o njemu, ako te bude zanimalo.
ZNAM (ne pitaj kako :)) da Nole i On prosto – čekaju jedan na drugoga!
Ostaviću ti ovde par linkova ka njemu (poštovaoci ga zovu jednostavno ‘Sadguru’) a ti ih, molim te još jednom iz dubine srca, pogledaj (prva, ili pak zajedno sa Noletom, kad on bude imao vremena za to) a ja obećavam da se, malo je reći ‘nećeš pokajati’… o, naprotiv!
Evo izvoli ovde niže par linkova, i neka vaša divna porodica i važi životi budu, kao što već i jesu – Blagosloveni!
https://youtu.be/cxoQdEhHaT8
https://youtu.be/zCT3wcoZ9ds
https://youtu.be/FTmqHh28raI
https://youtu.be/nUM1jo78xSk
https://youtu.be/y9D4lWFhbwQ
https://youtu.be/HyFd9HBA320
https://youtu.be/-EQO6YMIzqg
https://youtu.be/SpYg2qCVv3o
https://youtu.be/V7v08u7DPYU
S Ljubavlju i Blagoslovima
Alakh Niranjan
Draga Jelena,
Sve i da bih htela da nesto drugacije kazem, ne bih mogla! Slazem se sa Omrammom tim velicanstvenim Duhom koji nam je dat da se uzdignemo, porastemo, nadidjemo ogranicenja i sitnice koje govore o nasim uskostima i nemocima. Budi hrabra i nasstavi pisanje, ideti od ruke i biras dobre stvari. Ja sam istinski zadivljenja tvojim osecajem za meru i SMISAO postojanja sa svrhom ! Zelim ti punu svesnost i radost življenja u skladu sa Božanskim Izvorom u sebi i svemu. Srecno celoj tvojoj brilijantnoj porodici. Mladenka
Jelena, hvala ti za ovaj tekst. Izabrala si baš jake citate. Nisam dosad čitala Aivanhova, ali mi se jako dopada razmišljanje da je otkriće smisla života nagrada za unutrašnji rad na sebi. To me podseća na ono ako pođeš ka Bogu, srešćeš Boga. Nekad mi se čini da je život samom sebi svrha. Živeti život potpuno, sa svim okolnostima i situacijama, predviđenim i nepredviđenim, i ipak, ispod sve bure ovog sveta osećati životnu radost i mir. Mislim da nema veće Ljubavi od te koja je večno prisutna u svemu što postoji.
Veliki zagrljaj od Šane i nastavi da umnožavaš dobrotu u svetu! 💙
Draga Jelena, i ako sa zakašnjenjem čitam ove postove, smatram da je sve bas kada treba. Smisao zivota je kao i sve o čemu mi ljudi razmišljamo i pokušavamo definisati nesto sto se moze posmatrati sa različitih tački percepcije. Ako posmatramo sa ličnog stanovišta svaki život i te kako ima smisao, ali svaki, samo sto neko ga uspe osvestiti, a neko se time ne bavi uopšte. Ako posmatramo sa kolektivnog stanovišta svaki život ima svrhu. U sveukupnom postojanju. I sve je povezano, svi smo povezani. Efekat leptira zar ne? Ali mi u ovoj 3d realnosti često smisao otkrivamo tek nakon protoka linearnog vremena. Jer lako je naći smisao u dobrom i svemu lepom, ali nam je teško naći u nečemu ruznom i lošem sto doživljavamo. I obično kada protekne vreme shvatamo da je sve i te kako imalo svrhu i smisao mnogo siri i veći nego smo tad videli. Dugo sam kao i svako biće tražila smisao u dešavanjima u ličnom životu kao i svoju svrhu. Odavno samo živim život preuzimajuci stopostotnu odgovornost za sve sto se pojavljuje u mom životu. I za mene je to moja svrha. Jer jedino tako imam i moć da sve ono što u “ spoljnom svetu“ primećujem i doživljavamo kao „dobro ili lose“ , da menjam. Ulazeći u sebe i pronalazenjem tih polariteta i neutralizacijom sa tim delovima sebe to prestaje da ima naboje u mojoj realnosti. Zvuči lako ali je zapravo veoma izazovno jer smo programirani da činimo suprotno, da menjajući nesto u fizičkom svetu doživimo unutrašnju promenu. Kad shvatimo da „nema nikog vani“ i da su sve to delovi nas koji nam se prikazuju kroz spoljašnju realnost smatram da bi svako vrlo lako otkrio i svrhu i smisao svog postojanja. Kako gore tako dole, kako u nama tako i vani. Hvala ti sto inspirišes na promišljanja, Hvala ti sto postojiš bas takva . ❤❤❤