Dr. Džim Ler: Život sa svrhom

U prvom delu mog razgovora sa Džim Lerom mogli ste da pročitate kuda nas vodi traganje za uspehom ukoliko taj uspeh ne postavimo na jake osnove naših vrednosti i karakternih osobina. U ovom delu, moći ćete da saznate kako da živite život sa svrhom i kako da vremenu koje provodite s drugima date energiju. 

Čini mi se da je Džim najveći razlog zbog koga danas toliko glasno pričam o bitnosti mentora. U mom životu je nebrojeno puta bio glas razuma i kompas koji mi je pomogao da uspešno prevaziđem izazove s kojima sam se susretala. Zbog toga se često i šalim u mojim krugovima prijatelja i kažem da svako treba da ima svog Džima za mozak (kada se kaže na engleskom, to zvuči kao teretana za mozak). Na svu sreću, pronašla sam divne mentore da budu uz mene u različitim sferama života,a Džim mi je velika podrška da razvijam mentalnu snagu koja  mi je neophodna za moje projekte i generalno život koji vodim.   Zahvaljujući nama učenicima, mudrosti velikih učitelja žive i van njihovog vremena. Ponosni sam učenik Džima Lera, i sa velikim zadovoljstvom vam prenosim nastavak našeg razgovora koji smo obavili za Original Magazin.

Kažu da uspeh zahteva da razvijemo sposobnost da radimo više stvari u isto vreme (multitasking) i danas možemo da nađemo razne treninge na tu temu. Vaš stav je da je ta industrija stvorena na lažnim obećanjima. Možete li to da nam pojasnite?

Centralna tačka sa koje time-management polazi jeste da ukoliko želiš da imaš stvarno uspešan život, prvo moraš da odlučiš koje su tvoje najbitnije vrednosti u koje veruješ i onda da hrabro počneš da investiraš vreme u te stvari, ljude i svrhe do kojih ti je najviše stalo. Ukoliko radite tako, red i harmonija će pobediti haos, i stvari do kojih vam je stalo i za koje izdvajate vreme će zauzvrat početi da napreduju. Nažalost, ta pretpostavka i preporuka nije tačna. Vreme nema moć, snagu a ni vrednost. Ono prosto jeste. Ulaganje vremena u nešto vas samo vraća u sadašnji trenutak iz vaše odsutnosti, i ništa više.

Vreme tek dobija na svojoj vrednosti ukoliko se tu umeša energija, i kada su vreme i energija ujedinjeni sa bitnom misijom, velike stvari mogu da se dese kao rezultat. Energija unosi život u vreme. Nije bitno koliko dugo živite, već koliko energije uložite u vreme koje imate na ovom svetu vodeći se pravim vrednostima. Jedna od najbitnijih životnih veština koje treba da steknete jeste da naučite da vešto rasporedite energiju u vreme koje imate. Ulaganje vremena je samo osnova za novu bitnu investiciju od koje nastaje sve ostalo u životu. A ta investicija je vaša energija.

Možete li da nam date primer koji oslikava zašto ne verujete u multitasking?

Ljudi često multitasking poistovećuju sa umećem žongliranja. Svi znamo da je u žongliranju cilj da broj loptica koje bacate uvis bude što veći. Prava istina je da koliko god ste vešti u žongliranju, pa čak i da uspete da žonglirate sa 15 loptica, vi i dalje u ruci držite samo jednu lopticu. Ostalih 14 su u slobodnom padu. Nije ni čudo koliko se nesreća dešava danas kada ljudi pokušavaju da voze i kuckaju porukice u isto vreme.

To ne znači da treba u potpunosti da odbacimo tehnologiju. Ona nije nužno zlo. Prisustvo tehnologije u našem životu zahteva samo bolje raspoređivanje naše energije. Ako se vaš život svodi na jurcanje s porukice na imejl, pa na Twitter ili neki drugi signal koji vam se pojavi — onda gubite efikasnost i postajete izgubljeni. Ali ako pravilno rasporedite energiju i sve te izazove tehnologije „ukrotite“ tako što ćete odgovarati na pozive u određeno vreme, slati imejlove u određeno vreme, onda vi pospešujete svoju produktivnost i efikasnost.

Po vašem mišljenju, trebalo bi da pronađemo novi, dublji smisao u svemu što radimo i čemu težimo. Ukoliko to uradimo, moći ćemo da izgradimo jak karakter koji će biti tu bez obzira na to da li ćemo postati uspešni ili ne?

Setite se kako su ljudi ocenjivali svoju najbolju ili najgoru verziju sebe. Tako što su posmatrali sebe u odnosu na druge ljude. Ako je ocena koja nam najviše znači ona koja ocenjuje naše ophođenje prema drugim ljudima, onda bi logično bilo da svoju energiju usmerimo u jačanje mišića koji se koriste za odnose sa drugim ljudima. Ljubaznost kod kuće i na poslu, biti potpuno prisutan i posvećen umesto stalnog proveravanja imejla i društvenih mreža, biti zahvalan na ljudima koji vam se nađu u neprilici ali i prilici, biti saosećajan prema ljudima koji prolaze kroz teške trenutke, promovisati poniznost i strpljenje u svojim delima. Sve su to neki načini na koje možemo da jačamo karakter. Prilike da pokažemo svoj karakter na delu su svuda. To je ono što ja u stvari nazivam menadžmentom energije.

Ali ako brinemo o drugima i ako sebe ocenjujemo u odnosu na druge, da li smo time onda preskočili onaj najbitniji korak — a to je briga o sebi? 

Briga o sebi je prvi korak ka brizi o drugima. Ako zapostavite sebe, vi onda limitirate svoje mogućnosti da pomognete bilo kome. Zdravlje je ključno, a kada kažem zdravlje, to se takođe odnosi na celokupan koncept zdravlja tela, emocija, misli, kao i spiritualno zdravlje. Što ste zdraviji u svim tim segmentima, imaćete mnogo više energije da uložite u sve stvari i ljude do kojih vam je stalo. Ako imate mnogo energije u rezervoaru, bićete manje sebični. Bez dobre brige o sebi, nećete imati šta da ponudite drugima. U tom smislu, briga o sebi nije sebična. Baš naprotiv, zato što će se kasnije preliti na druge, briga o sebi je vrlo plemenita. Briga o drugima počinje brigom o sebi.

Često nismo ni svesni koliku moć imaju naše reči, misli i dela. Kao što kažete, mi smo ti koji dajemo život svemu onome čemu posvetimo energiju. Ukoliko dajemo energiju dobrim stvarima, one će biti deo našeg života. To isto važi i za loše stvari. Na koji način možemo da naučimo da pravilno raspodeljujemo i usmeravamo svoju energiju?

Energija je život. Ako hoćete da imate neverovatne bicepse, morate da uložite mnogo energije u izgradnju i jačanje tih mišića. Jedino tako će moći da rastu. Jedan od načina je da počnete da dižete tegove. Taj isti princip možemo da primenimo u svakom segmentu svog života.

Princip je vrlo konkretan — investiranje energije u nešto pospešuje rast nečega. Ako želite da imate neverovatan “mišić” ljubaznosti, pozitivnosti, smernosti ili zahvalnosti, morate konstantno da ulažete energiju u te mišiće, i oni će rasti. Isto to se odnosi i na cinično, negativnost, nezahvalnost, nestrpljenje ili ljutnju. Hranite ih svojom energijom i oni će rasti. A ako želite da nešto nestane ili umre, jednostavno mu oduzmite sav izvor energije, ne bavite se time. Još jedna od neverovatnih životnih tajni jeste da ulažete svoj najbitniji životni resurs — energiju, baš u stvari koje želite.

Kako to možemo da primenimo na ljudske odnose?

Koliko energije uložimo u jednu vezu jeste veoma dobar pokazatelj koliko nam je stalo do te osobe. Investiranje vremena je relativno lako u odnosu na ulaganje energije, pogotovo one najbitnije, životne energije. To je nešto što ja zovem potpuna posvećenost i uključenost. Ljudi žele od nas našu energiju, a ne samo naše vreme. To jeste prilično naporno, ali je pravi pokazatelj toga koliko nam je stalo. Zapamtite, energija je život. Mi uzimamo energiju iz svog tela i stvaramo novi život.

Na primer, kada se unesemo energetski u pisanje neke lepe poruke, ili kada pozovemo nekoga da ga pitamo kako je — a znamo da prolazi kroz teške trenutke — ili kada se potpuno posvetite nečemu iako biste radije da budete na nekom drugom mestu, ali radite to jer znate da je to bitno osobi do koje vam je stalo… Kada se otac vrati sa posla mrtav umoran i dete ga sačeka željno njegove pažnje, on ima vreme, a da li ima energiju? Posebno je značajno ako damo svoju energiju nečemu iako smo umorni, iscrpljeni i istrošeni. Kada taj napor koji ulažemo da damo svoju energiju nečemu ili nekome prestane, onda i odnosi počnu da slabe, baš kao i mišići tela ukoliko ih ne koristimo.

Često pričate kako je čovekova emotivna, mentalna, fizička i spiritualna energija ta koja utiče na njegove misli, dela i odluke. Šta je to spiritualna energija za vas?

Za nas u Institutu, spiritualna energija je povezana sa vašim najbitnijim stavovima i vrednostima, kao i vašom svrhom života. Ona je osnova za strast, posvećenost i borbeni duh. Ona stvara intenzitet i snagu. Ova vrsta energije može da se posmatra i sa religiozne, ali i sa nereligiozne strane. Ona je ukorenjena u našoj iskrenoj brizi za druge, i vrlo je važna za nečiji moral i karakter.

Radili ste sa nekim od najvećih lidera današnjice. Svi oni imaju vrlo bitnu i ključnu ulogu u pokretanju ljudi, podizanju svesti i odgovornosti kod pojedinaca i grupa. Koji savet možete da im date da budu uspešni u podsticanju pozitivnih promena?

Najbolji savet koji mogu da vam dam je da budete promena koju želite da vidite u drugima. Drugim rečima, budite vi primer onoga čemu želite druge da naučite. Ako želite da vidite ljubaznost u drugima, budite vi prvi ljubazni. Ako želite da neko bude posvećen, iskren, ponizan, saosećajan, onda vi morate da budete živ primer toga kroz ono što vi radite. Ništa nije moćnije od toga da vi sami budete živ primer onoga čemu želite da naučite druge. 

Čula sam da pominjete termin da svi u životu, u stvari, pokušavamo da “dođemo kući”. Možete li to da nam pojasnite?

“Doći kući” je moja metafora kojom pokušavam da objasnim momenat kada čovek ispuni svoju životnu svrhu i misiju. Svi mi težimo ka tome da učinimo nešto značajno u svom životu, jer i sam život danas je privilegija. Mi smo izvukli na lutriji mogućnost da proživimo ovaj život, i to nikako ne možemo da uzmemo zdravo za gotovo. Ono što možemo jeste da budemo odgovorni za ono što radimo sa tim poklonom koji smo dobili — sa našim životom. A “dolazak kući” je termin koji koristim da kažem da smo ispunili svoju misiju. 

I za kraj bih želela da se osvrnemo i na naučna istraživanja koja su pokazala da se nešto neverovatno dešava sa našim telom i bićem kada imamo snažnu svrhu koja nas vodi kroz život. Možete li da podelite to sa nama?

Nauka je potvrdila ono što smo mi u Institutu posmatrali decenijama. Kada pronađete duboku svrhu u svemu što radite, nešto što je veće od vas samih, onda produžavate sebi život. Čak se smanjuje rizik od prerane smrti za 12% i od srčanog udara za 27%. Manja je verovatnoća da ćemo razviti Alchajmerovu bolest čak dva i po puta. Naš imunosistem je jači, a samim tim i spremniji da se brani od virusa i ćelija raka, povećava se dobar holesterol i manja je verovatnoća da će nam ikada trebati lekovi.

Snažna svrha u životu je stvarno najbolji lek za telo i um. A i besplatna je.